Cekaj me, i ja cu sigurno doci, samo me cekaj dugo, Cekaj me i kada žute kiše noci ispune tugom. Cekaj i kada vrucinezažegu, i kada mecava briše, cekaj i kada druge niko ne bude cekao više. Tako je pisao Konstantin Simonov, a o cekanju su pisali mnogi, jer mnogi su cekali, a samo rijetke price o cekanju ušle su u legendu. Jedno kratko krstarenje Bokokotorskim zalivom dovoljno je da se cuje nekoliko prica o cekanju, jer gdje je more tu su mornari, a zaljubljene žene su uvijek cekale mornare. Krat .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.